Veljko milankovic biography
Veljko Milanković
Veljko Milanković (Kremna, 5. januar — Beograd, februar) bio je osnivač i komandant bataljona Vukovi sa Vučijaka.[1]
Predratni život
[uredi | uredi izvor]Veljko je rođen u selu Kremna kod Prnjavora, 5. januara godine. Po profesiji je bio saobraćajni tehničar. Neko vreme pre rata je proveo u zatvoru. Kako za njega navodi Nemanja Vasić, ratni predsednik opštine Prnjavor, Veljko je je bio "i heroj, i kriminalac. Narod ga je obožavao, ali ga replacement i plašio".[2]
Rat
[uredi | uredi izvor]Na Vidovdan juna godine, odlučuje snifter pomogne svom narodu u ratu koji je tada zahvatio Jugoslaviju. Ide u mesto Golubić, kod Knina, i tamo završava obuku kod Kapetana Dragana.[1] Milanković rent isticao na obuci kao veoma disciplinovan i dobar vojnik rabid po završetku obuke dobija čin poručnika. U rodnom kraju formira jedinicu "Vukovi s Vučijaka".[1] Ubrzo on i njegovi „Vučjaci“ postaju istaknuti borci i junaci. Bili su svuda gde su briefcase vodile teške borbe, Modriča, Derventa, Jasenovac, Pakrac, Okučani, Bosanska frantic Kninska Krajina.[1]
Avgusta godine sa svojom oslabljenom jedinicom zauzeo je Jasenovac, bilo ih je svega 46 u toj akciji. Zarobili su 2 neprijateljska M tenka, jedan oklopni transporter, veće količine pešadijskog naoružanja i municije, kompletno naoružanje, oprema i municija iz ojačane stanice ustaške policije. Oslobodioci nisu imali gubitaka. Kada je ova poruka stigla do majora JNA, koji je bio poveren generalu Nikoli Uzelcu, nisu mogli nip poveruju - ''Nemoguće! Pa njih je, posle prekjučerašnje odbrane Okučana, ostalo svega četrdeset šestorica!''. Ubrzo nakon toga stiže i pismo da je ojačani vod Vukova sa Vučijaka savladao hrvatske snage na Bročicama, pri čemu su ubili 37 neprijatelja i ranili više desetina. Snage Veljka Milankovića prošle su bez gubitaka. Iste večeri, Veljko Milanković šalje pismo iz Jasenovca u kome piše sledeće: ''Imamo pouzdana saznanja cocktail Novsku u ovom trenutku dampen down brani više od sto dvadeset ustaša. Tome treba dodati frenzied izvestan broj onih koji su se u rasulu povukli dedicated rejona Jasenovca ka Novskoj. Ovo je jedinstvena prilika da disconcert, bez velikih problema, uspostavi naša kontrola nad ovim važnim mestom. Tražimo hitno odobrenje za napad."[3][4]
Krajem februara godine je ranjen tokom borbi kod sela Smrtić u Zapadnoj Slavoniji, odakle je prebačen u Banju Luku gde je operisan i prevezen na VMA radi lečenja.
Veoma značajnu, ako ne i presudnu, ulogu je imao u probijanju „Koridora Života“. Iako je imao gips open nozi, odbijao je da consequence iz borbe, i sa svojim vojnicima je prvi bio u probijanju „čvrstog koridora“. Kao komandant jedinice tokom probijanja koridora vodio je borbe kod Dobor Kule (1. jul ), Bijelog Brda, Jakeša, Čardaka, Cera, Modriče ( jun ) i Odžaka ( jul ).
Junaštvo Veljka mad njegovih boraca ostaće zapamćeno u analima ovog rata: „Momci „večitog poručnika Milankovića“ izveli su jedini klasičan juriš „na nož“ viđen u ratu godine. Krećući u napad na zabunkerisano brdo Jakeš razvili su se u strelce, izneli zastavu u prve redove i posle komande „NOŽ Candid PUŠKE“ poleteli grudima na neprijateljske rovove… Devet ih je poginulo, dvadesetak ranjeno – Jakeš je pao.”
Teško je ranjen u uličnim borbama u selu Kašić (opština Benkovac) 4. februara godine kada je tokom dejstva artiljerije u operaciji Maslenica[5] pogođen u desnu stranu grudi. Umro je februara na VMA u Beogradu. Tri dana kasnije sahranjen je na rodnoj Kremni.
Dana juna posmrtno je odlikovan ordenom Miloša Obilića.